Opredelite se: mober, žrtva, “otrovne strelice” ili tiha većina: Deo 2
Mere za suzbijanje mobinga u akademskoj zajednici u Srbiji
Opredelite se: mober, žrtva, “otrovne strelice” ili tiha većina
Mobing na fakultetima u Srbiji. U Srbiji je mobing najviše zastupljen u prosveti i zdravstvu. Prva presuda za mobing u našoj zemlji je doneta 2008. godine, dok je prva pravosnažna presuda za zlostavljanje na radu na univerzitetu u Srbiji doneta 2012. u slučaju gde je profesor sprečavao asistenta da obavlja svoje radne dužnosti, slao mu preteće i uvredljive SMS poruke kao i na druge načine vređao njegovu čast i ugled, ucenjivao da glasa za izbacivanje drugih kolega sa fakulteta. Zbog onemogućavanja asistenta da se usavršava i napreduje na poslu, asistent je ostao bez ugovora o radu.
Je li za izvrsnost u znanosti najbolje potpuno ukinuti financiranje za domaće istraživačke projekte?
Treba li uopće financirati znanstvena istraživanja u malim zemljama u regiji ako se takvo financiranje ne može provesti na zadovoljavajući način? Logični zaključak je da bi možda upravo trebalo ukinuti financiranje znanosti kako bi potaknuli razvoj izvrsnosti. Zašto nastaviti bacati novac na nekvalitetne projekte koji ne proizvode konkretne rezultate, a ako se ikada i objave, to se radi u nevažnim domaćim časopisima koje skoro nitko ne čita – i ne citira te radove. Ušteđeni novac se može uložiti u fond koji bi rastao i mogao se upotrijebiti za ispostavu novih, bogatijih, znanstvenih fondacija, čiji bi rad bio transparentan, a odluke se donosile isključivo na temelju izvrsnosti projekata i kvalitetnih međunarodnih recenzija.
“S kim si, takav si” – ima li balkanski model istraživačkog rada društvo?
Prva i osnovna karakteristika naučne karijere posle doktorata u evropskom kontekstu je nesigurnost posla, stalna promena pozicija i zvanja, konstantan pritisak da se objavi što više radova i internacionalizacija istraživačke karijere. Evropski model dodatno je specifičan zbog racionalizacije kadrova, ukidanja državnog finansiranja univerziteta, privatizacije obrazovanja i dominacije timskih projekata finansiranih od strane Evropske komisije i nacionalnih istrazivackih agencija. Balkanski model akademske karijere, sa druge strane, doživeo je malo promena: tipično uzlazna karijera započinje se na instituciji na kojoj se doktorira, favorizujući interno tržište kandidata, fokus je i dalje većinski na nastavi i eventualno na primenjenim istraživanjima za internacionalne organizacije, dok je redak naučno-istraživački rad.
