SR EN

REPUBLIKA SRPSKA "IZGUBLJENA AKADEMSKA ČESTITOST" Plagijatori i osumnjičeni za seksualno uznemiravanje - ko to predaje na fakultetima

Objavljeno: 14. 10. 2019.

Zbog lošeg sistema, mešanja jeftinog politikanstva, nemara prema visokom obrazovanju i zanemarivanja akademske čestitosti Univerzitet u Banjaluci pretrpeo je niz afera koje su ozbiljno narušile njegov ugled i pokazale da nam trebaju promene, smatraju profesori i dekani sa UNIBL.

Poslednjih godina banjalučki Univerzitet potresle su mnoge afere. Od plagijat doktorata, pa sve do seksualnog uznemiravanja studenata, čak i maloletnih devojčica.

U centru pažnje bili su mahom profesori koji bi trebalo da budu svest i savest celog društva i uzor svim budućim akademcima. Međutim, da li je tako?

Na fakultetu političkih nauka profesori su bili optuženi za prepisivanje naučnih radova, nakon toga je usledila afera sa radnikom iz studentske službe Tehnološkog fakulteta koji je seksualno uznemirao studentkinje i nije dobio otkaz, a u javnsot su isplivale i teške optužbe o malverzacijama i uzajamnim uslugama na Akademiji umjetnosti u Banjaluci.

Slučaj Suzić uznemirio javnost

Nedavno je uhapšen i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, Nenad Suzić, osumnjičen za obljubu devojčice od 11 godine.

Da stvar bude još ozbiljnija, Suzić je bivši ministar prosvjete i kulture u Vladi Republike Srpske, a magistrirao je na temi o moralnom vaspitanju.

Nedavno je u tužilaštvu bila pokrenuta istraga protiv dekana Arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjaluci, zbog navodnih malverzacija oko diplome, a u centru poslednje afere bio je, sada bivši, prorektor za materijalne i kadrovske resurse Univerziteta u Banjaluci i profesor na Akademiji umetnosti, Luka Kecman.

Njega su studenti optužili da je “vodio nepostojeće vježbe, ispitivao studente bez dozvole i falsifikovao potpise profesora, te potpisivao predmete za koje nema izbor”.

Ovo nisu afere iz arhive od pre desetak godina, nego slučajevi koji su se desili u prethodnih pet godina, većina u poslednje dve.

Iako na UNIBL radi mnogo profesionalnih i morlanih ljudi, zbog pojedinačnih slučajeva dešavalo se da se svi porfesora stavljaju u isti koš, a Univerzitet okrakterišu kao „ogledalo razvrata i haosa“.

Nakon toga otvorena su mnoga pitanja: Kako se prepoznati pedofila, seksualnog predatora ili profesora koji je kupio diplomu? Mogu li se uopšte prepoznati i na kojoj adresi dražiti odgovornost?

Arsović: Suludo je

Profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, Zoran Arsović, kaže da opšta situacija u zemli nije dobara, što se reflektuje na sve ustanove.

- Postoji suštinski nemar prema visokom obrazovanju. Vodi se računa samo o nekim formalnim stvarima, ne bi li mi tobože dostigli neke evropske standarde, a suštinski problemi se ostavljaju i oni tinjaju i tinjaju dok ne bukne požar – rekao je profesor Arsović, piše Srpskainfo.

On podsjeća da je Kecman, prije dve godine smenio rektora uz pomoć onih koji su sada smijenili njega, što je, kako kaže, suludo.

- Žalosno je što se na taj način koriste studenti i što je sve postalo deo politikanstva i to vrlo jeftinog – smatra on.

Vuković: Izgubljena akademska čestitost

Profesor na Fakultetu političkih nauka, Đorđe Vuković, smarta da je akademska zajednica kriva što je uhvatila malodušnost i izgubila volju da se bori iznutra i spreči ovakve pojave.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA

- Najveća krivica i odgovornost je na nama, članovima akademske zajednice, jer bez obzira što tu odgovornost i krivicu delimo sa političkim strukturama, sa tehnokratama i birokratama, ipak su ove pojave simptomi ozbiljne i teške krize u kojoj se nalaze univerziteti – objašnjava on.

Vuković dodaje da univerzitet koji je izgubio akademsku čestitiosti gleda da služi tržištu i udovolji političkoj strukturi.

- Ako se zanemari akademska čestitiost, onda se radi o univerzitetu koji je izgubio autonomiju, smisao, ideju i ideale, te postao sluga ambijenta koji tone iz prosvećenog društva u varvarstvo i haos – objašnjava Vuković.

On smatra da umesto svakodnevnog i besomučnog pritiska da se prilagođava tržištu i da se upliće u mrežu otužnih i banalnih procedura, akademska zajednica mora da bude savest i svest celog društva.

- Treba dobro da se preispita kako je došlo to toga svega i kako da se to spreči i eliminiše. Slobodan, otvoren, autonoman univerzitet, mora da se izbori protiv negativnih pojava unutar svoje zajednice ako želi opstanak, a ne da se bavi udovoljavanju jednom neuređenom tržištu, srljalju u neke reforme koje su neprimerene kulturnom, ekonomskom, pa i nacionalnom potencijalu – objašnjava on.

Neki profesori kažu da je stanje još gore nego što javnost vidi, ali i ističu da, nažalost, nismo jedini.

Menjati sistem, a ne ljude

Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, Darko Knežević, kaže da je problem u sistemu, odnosno, zakonskim rešenjima u viskom obrazovanju.

- Sistem jednostavno ostavlja prostor da se događaju takve stvari. Ne možete promenti ljude, oni su takvi kavi su. Sistem ne sme previše da se oslanja na to da li je neko dobar čovek – rekao je Knežević, naglašavajući da je problem centralizacija Univerziteta nije dobra.

- Nismo na realnim osnovama formirani, nego se nečija odluka centralizuje, onda smo svi u istom košu, onda su oni dobri sa lošim jednaki, a da bi sve to moglo da funkcioniše sve se svodi na najmanji zajednički sadržilac – rekao je on.

On objašnjava da kada na Zapadu žele nešto da promene, to rade potpuno drugačije od nas.

- Evo primer iz saobraćaja. Oni hoće da za desetak godina imaju skoro onula broj mrtvih u saobraćaju. Oni razvijaju tehnička rešenja koja će to omogućiti, a mi kada nešto radimo hoćemo da menjamo čovjeka. To ne ide, zato je Zapad i uspešniji – zaključio je Knežević.

https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/izgubljena-akademska-cestitost-plagijatori-i-osumnjiceni-za-seksualno-uznemiravanje/3nxktfv

Dodajte komentar