SR EN

DOKTORIRALA SA 14 NAUČNIH RADOVA

Objavljeno: 30. 06. 2020.

Da su trud i ulaganje u sopstveno obrazovanje karta za budućnost, pokazuje primer Beograđanke Maše Krsmanović (39). Odmah nakon doktorskih studija na najvećem univerzitetu u Americi postala je profesor upravo na njemu, a tokom epidemije virusa korona istakla se u organizovanju onlajn nastave.

Diplomirala je i magistrirala engleski jezik i kniževnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a drugu magistraturu završila na Lester univerzitetu u Engleskoj iz oblasti trening i razvoj ljudskih resursa. Kako je oduvek volela obrazovanje i rad sa studentima, pre četiri godine upisala je doktorske studije - oblast visoko obrazovanje na Univerzitetu centralne Floride u Orlandu koji pohađa 80.000 studenata.

U razgovoru za "Blic" ističe da je dosta razloga zbog kojih je odlučila da ode u Ameriku, ali se svi tiču profesionalnog razvoja.

- Oduvek sam volela model obrazovanja u kojem studenti imaju mogućnost da primene znanje i steknu praksu i iskustvo tokom školovanja. Znala sam da stipendija za doktorske programe u Americi sa sobom nosi i rad na fakultetu, što je bila jedinstvena prilika da, ne samo doktoriram, već i steknem iskustvo kao predavač - kaže profesorka Krsmanović.

Naučni radovi

Tako je uporedo sa studijama predavala studentima prve godine predmet strategije akademskog uspeha, koji ima dugačku istoriju u američkom obrazovanju i praktično ne postoji van okvira Amerike. Prošle godine je doktorirala, a njen prijem na Katedru za visoko obrazovanje bio je presedan - prvi put se dogodilo da student koji je tek doktorirao već sledećeg semestra počne da predaje doktorskim studentima.

- To se desilo zbog uspeha koji sam postigla tokom doktorskih studija. Uz doktorsku disertaciju, napisala sam 14 naučnih radova (u proseku, studenti doktoriraju sa dva ili tri rada). Drugi razlog bila su moja vannastavna angažovanja i nagrade - objašnjava Krsmanovićeva.

Takođe, pomaže profesorima na Univerzitetu da dizajniraju nove predmete, unaprede nastavne planove i usavrše predavačke metode.

- U okviru te pozicije, razvila sam i pilotirala novi predmet - priprema budućih profesora, gde master i doktorski student uče kako razviju novi nastavni predmet, kako da budu aktivni predavači i kako da bolje razumeju svoje studente i prepreke koje ih sprečavaju da budu uspešni. Zbog izuzetnog uspeha i velikog interesovanja studenata za taj program, od ovog semestra je postao redovni predmet na Univerzitetu - ukazuje ona.

Onlajn nastava

Poslednjih meseci njen istraživački rad prvenstveno se zasniva na uticaju Covida 19 na visoko obrazovanje i pružanje nastave u kriznim situacijama. Kako kaže, pozitivna posledica karantina je to što smo bili prinuđeni da testiramo i pilotiramo nove modele nastave. Tako je tokom pandemije pomogla profesorima da prebace nastavu onlajn, uključujući ne samo predavanja, već i testiranja, istraživanja, laboratorijski rad...

- Bila sam jako iznenađena koliko profesora ovde nikada nije koristilo onlajn platforme za učenje koje su na raspologanju poslednjih 20 godina, ako ne i više. Mislim da je ova situacija naterala mnoge da promene dugodišnje navike i da se uvere da taj korak uopšte nije bio toliko težak. Mnogi profesori su mi rekli da će veliki broj nastavnih planova i aktivnosti koje smo pilotirali zbog Covida nastaviti da koriste kada se uspostavi normalna nastava - ističe Krsmanovićeva.

Izazovi

Za razliku od studenata, profesorima je uglavnom bilo potrebno više pomoći oko prelaska na onlajn nastavu, naročito u radu sa tehnologijom.

- Međutim, veći problem je to što je nastava u Americi dizajnirana po modelu aktivnog učenja, tako da studenti imaju priliku da primene i vežbaju stečeno znanje. To je dosta teže uraditi onlajn. Međutim, neki profesori su pokazali izuzetnu kreativnost, te su od tuš-kabina napravili table i na njima đacima objašnjavali matematičke probleme, a neki doktorski studenti su čak i napravili laboratorije u svojim stanovima - navodi ona.

Dodaje da studentima u Americi prelazak na onlajn nastavu nije predstavljao prepreku jer se taj model već dugo koristi, ali su suočeni sa drugim vidom problema.

- Većina studenata u Americi je zaposlena, a primanja im velikim delom odlaze na plaćanje školarine. Sada je veliki broj tih studenata ostao bez posla, a osim toga, određen broj njih nije imao tehnologiju neophodnu da efektivno prate onlajn nastavu. Drugo, američko obrazovanje karakteriše veliki broj studenata koji su stariji od prosečnih, zaposleni sa punim radnim vremenom i roditelji, te rade od kuće, vode računa o deci i prate nastavu - ukazuje sagovornica.

Naglašava da ne treba da se pitamo da li je bolja onlajn ili tradicionalna nastava, jer za to odgovora nema.

- Pitanje koje treba da postavimo je - da li je naša nastava efektivno strukturirana, odnosno da li je organizovana tako da pruža studentima mogućnost da primene znanje kroz rad sa nama i drugim studentima i kroz kritičku analizu nastavnog sadržaja - podvlači Krsmanovićeva.

Studenti u Srbiji

Profesorka smatra da akademski razvoj studenata u Srbiji može da se unapredi, a to ne zahteva nikakva sredstva i ulaganja.

- Stavila bih akcenat na saradnju i praktičan rad između studenata, između studenata i profesora i između studenata i društva. Može da se uradi dosta toga i bila bih više nego voljna da pomognem obrazovnim instucijama u Srbiji i podelim neke od ideja koja sam razvila ovde i koje zahtevaju samo dobru volju - ističe ona.

Mišljenja je da bi studenti koji su volontirali tokom pandemije (isporučivali namirnice penzionerima, volontirali u zdravstvenim službama, radili u kol-centrima...) trebalo da imaju mogućnost da taj rad, uloženo vreme i zalaganje pretvore u neku vrstu akademskog kredita ili stručne prakse.

- Prva stvar koju smo ovde uradili kada je počelo vanredno stanje je da smo ublažili granicu između nastavnih i vannastavnih aktivnosti, odnosno zapitali smo se - kako da trenutnu situaciju iskoristimo kao nastavni momenat. Na primer, studenti medicine su se odmah angažovali na istraživačkom i praktičnom radu vezanom za Covid, studenti pedagogije su odmah počeli da razvijaju nastavne planove za onlajn nastavu, IT student su volontirali kao tehnička podrška studentima i profesorima. Međutim, ključno je u ovom pristupu prilagoditi nastavne planove na način koji bi studentima omogućio akademski kredit ili neku vrstu stručne prakse za sva ta angažovanja. Jer, nije realno očekivati takav nivo angažovanja uz redovne nastavne aktivnosti.

Loše strane korone

Zbog nemogućnosti da izvade vize, mnogi međunarodni studenti ostaće bez stipendije ili posla u Americi.

- Veliki broj stranih studenata, uključujući i studente iz Srbije, dobili su stipendije za master ili doktorske studije, kao i posao predavača, istraživača, asistenata, ali sada ne mogu da dođu ovde jer su vizna i konzularna odeljenja širom sveta zatvorena. Takođe su ugroženi i strani studenti koji su ovog semestra završili studije. Oni imaju pravo da rade u Americi u trajanju od godinu do tri godine, ali je zbog ekonomske krize većina fakulteta i kompanija obustavila zapošljavanje na neodređeni period - napominje Krsmanovićeva.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/doktorirala-sa-14-naucnih-radova-masa-39-je-odmah-nakon-studija-otisla-iz-srbije-i/x31xw5m

Dodajte komentar