Radna grupa pokušava da unapredi položaj mladih naučnika
Nezadovoljstvo tretmanom koji imaju na fakultetima u Srbiji mladi istraživači više puta izrazili su protestima na ulicama, ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu i Vlade Srbije. Najviše im smeta što su neki od njih godinama angažovani pod ugovorima koje često produžavaju na po godinu dana, što, na primer, isključuje mogućnost uzimanja stambenog kredita uprkos činjenicama da su mnogi od njih stekli porodice. Jedan od gorućih problema mladih doktoranada i naučnika kod nas je neispunjavanje osnovnog zahteva: da im daju jednake plate za jednak rad i iste pozicije, odnosno da država konačno napravi novu kategorizaciju istraživača na koju čekaju čitavu deceniju.
Kako bi pronašlo najbolja rešenja za poboljšanje položaja studenata doktorskih studija novo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija formiralo je nedavno Radnu grupu za rešavanje pitanja položaja istraživača na fakultetima. U ministarstvu naglašavaju da je ovo i jedna od najvažnijih tema kojom se bave i da radna grupa trenutno definiše prava i obaveze studenata doktorskih studija u Republici Srbiji, kao i istraživača na fakultetima. Kako za naš list otkriva Jagoda Petrović Ukaj, savetnik u Ministarstvu nauke, novoformirana radna grupa ima 20 članova, čiji nam je sastav dat na uvid. Sem rukovodećih osoba u ministarstvima prosvete i nauke, u njoj se nalaze i mnogi fakultetski profesori.
Između ostalih to su u Beogradu prof. dr Danijel Sinani i prof. dr Goran Roglić, dekani Filozofskog i Hemijskog fakulteta, prof. dr Ljubiša Stanisavljević i dr Ivica Dimkić sa Biološkog fakulteta, dr Nina Kršljanin, docent sa Pravnog fakulteta, prof. dr Tatjana Pekmezović sa Medicinskog, i dr Nataša Simić sa Filozofskog. Sa novosadskog univerziteta svoje predloge daće prof. dr Biljana Pajin sa Tehnološkog fakulteta i prof. dr Srđan Rončević sa Prirodno-matematičkog, dok će sa istoimenog niškog fakulteta reč imati prof. dr Milan Zlatanović. Ispred Univerziteta u Kragujevcu rešenja za bolji položaj mladih naučnika daće prof. dr Vladimir Jakovljević sa tamošnjeg Fakulteta medicinskih nauka. Ministarstvo nauke odlučilo je i da uvaži iskustva koja postoje u odnosu prema našim najuspešnijim studentima, stipendistima Fonda za mlade talente, koji se nalaze na doktorskim studijama na prestižnim svetskim univerzitetima. Dr Jelena Begović, ministarka nauke, pozvala ih je da aktivno učestvuju u procesu rešavanja statusa istraživača u Srbiji i daju svoj doprinos kroz dostavljanje svojih iskustava u međunarodnoj praksi, pravima i obavezama doktoranata i studenata postdoktorskih studija u inostranstvu, učešća u nastavi, vrednovanju rada, napredovanju, učešću doktoranata u donošenju odluka na nivou obrazovne ustanove.
Ubrzo je od uspešnih srpskih doktoranada u svetu pristiglo mnoštvo sugestija koje smatraju da bi trebalo primeniti i kod nas, a Jagoda Petrović Ukaj je za „Politiku” otkrila neke od njih.
Naši mladi doktorandi u Francuskoj su istakli da su u nastavnom procesu zaposleni isključivo kao istraživači i da mogu držati nastavu na najviše dva predmeta godišnje, ali ne više od četiri sata nedeljno, za šta su dodatno plaćeni. Srpski istraživači u Americi ističu da je, iako se jednom godišnje ocenjuje njihov rad na univerzitetima, jedino istinsko vrednovanje, u stvari, tržište rada i da li će pronaći posao ili ne. Naši studenti koji su na doktorskim studijama u Portugaliji podelili iskustvo da njihovo učešće u nastavi nije u klasičnom obliku, već akademci sa viših godina realizuju kurseve za studente prve godine, gde im drže demonstracije na vežbama, obuke za korišćenje softvera i slično. Evaluacija rada i napredovanja se obavlja tako što se doktorand jednom godišnje sastaje sa svojom komisijom od dva člana, koja je odabrana na početku doktorskih studija, i ona procenjuje da li student napreduje zadovoljavajućim tempom, daje konstruktivne kritike i predloge.
Iz Švajcarske od srpskih doktoranada stigao je predlog da usvoje tamošnju praksu prema kojoj je u svakom semestru doktorand uključen kao asistent na minimum jednom predmetu, a potenciraju se umrežavanja sa kolegama sa drugih institucija, saradnja sa kompanijama i industrijom, redovni sastanci sa članovima laboratorije i profesorima. Tamo, takođe, postoji i obaveza izveštavanja doktoranda o tome da li profesor adekvatno obavlja svoj posao.
U Holandiji su doktorandi uključeni u diskusije na nivou instituta, ali ne i u donošenje odluka, koje se ipak formiraju „na višim instancama”. Oni imaju pravo da naprave listu kurseva na kojima bi želeli da budu asistenti. U Nemačkoj je akcenat na doktorandskom istraživačkom radu, a angažovani su u nastavi i članovi su određenih tela u ustanovi, posebno stariji studenti. U Grčkoj kažu da su studije fokusirane samo na istraživački rad na disertaciji i uopšte ne pominju učešće u nastavnom procesu.
Govoreći o iskustvima zapošljavanja u stranim državama u kojima su na doktorskim studijama, doktorandi iz Srbije su naglasili da se u većini zemalja organizuje transparentni konkurs za izbor na pozicije na fakultetima i institutima. A ono što najviše fali delu mladih naučnika u zemlji je da su stariji studenti doktorskih studija u inostranstvu često u stalnom radnom angažmanu ili su po ugovorima angažovani na određeno vreme, dok su u nekim slučajevima čak i radno angažovani u nekoj kompaniji.
