SR EN

Studenti biraju plaćenije profesije

Objavljeno: 11. 07. 2022.

Da su smerovi koji ih vode do nastavničke profesije pali na dno liste interesovanja i ovogodišnjih maturanata, jasno je kada se pogledaju rezultati prijemnih ispita ili liste prijavljenih kandidata za fakultete Univerziteta u Beogradu. Među najporaznijima je slika s Matematičkog fakulteta, na kojem je, prema rečima dekana prof. dr Zorana Rakića, od 2015. godine, kada su imali 112 prijavljenih kandidata za nastavnike matematike, taj broj ove upisne sezone spao na samo osam zainteresovanih za 80 rezervisanih „nastavničkih” indeksa.

Kadrovska oskudica će se nastaviti i među profesorima fizike jer se ove godine za 155 mesta, računajući i meteorologe, na Fizičkom fakultetu prijavilo tek 69 kandidata. Najporaznije je što su za smer Opšta fizika, iz koga se rađaju nastavnici, prijavljena samo četiri zainteresovana maturanta na 25 raspisanih mesta. Takođe je za nastavnički smer na Hemijskom fakultetu bilo najmanje zainteresovanih, odnosno samo petoro za 25 planiranih indeksa. Ni na Filološkom fakultetu u Beogradu neće biti popunjene upisne kvote jer se za sto mesta na Srpskom jeziku i književnosti na prijemnom ispitu pojavilo 45 kandidata, a na Srpskoj književnosti i jeziku na 90 planiranih mesta konkurisala su 24 maturanta. Za 60 indeksa na smeru Srpski jezik i književnost sa komparatistikom borila su se 33 kandidata.

Dekan Rakić za „Politiku” ističe da bi mogao napisati roman o tome šta je sve srozalo interesovanje za nastavničku profesiju, ali ističe da su se iskristalisala tri glavna razloga. Prvi su, navodi, nedopustivo male plate profesora svih predmeta, drugi je zakonima uništen autoritet nastavnika i poslednji razlog je nagli razvoj informacionih tehnologija (IT) kod nas od 2015, koji odvlači talente.

– U IT sektoru talentovani đaci s mnogo manje rada nego profesori mogu da dobiju odličnu platu. Pročitah prošlog meseca da je u IT prosečna plata 230.000 dinara, pretpostavljam bruto. A ko je talentovan zarađuje i više od dve hiljade evra neto. Dok naši najbolji studenti posle mnogo truda, kada postanu asistenti, primaju mesečno oko 80.000 dinara. Tu su negde i profesori u školi, koji završe veoma zahtevan Matematički fakultet, a zakoni su takvi da više nemaju nikakav autoritet pa ih, za male pare, maltretiraju i đaci i njihovi roditelji, a i država. Sve se idealno uklopilo za rezultat da više niko neće u nastavnike. Država, ako želi da funkcioniše, mora da plati ljude bez kojih ne može, ili će da se sruši – upozorava Rakić u nadi da neće sve opet da se završi s nekoliko medijskih upozorenja i da se onda zaboravi na problem.

Posledica je, podvlači, i srozavanje kvaliteta nastavnika u osnovnim i srednjim školama. Rezultat prijemnog ispita na fakultetu bio bi, kako kaže, katastrofičan kada bi sadašnjoj generaciji dao test koji su rešavali kandidati koji su se školovali za nastavnike matematike devedesetih godina prošlog veka. Ističe da uskoro neće imati ko da predaje deci matematiku i još neke predmete ukoliko država hitno ne poveća nastavničke plate za 50 odsto. Kaže da iako je nedavno bilo uvećanja, to ne pomaže jer je sve poskupelo.

– Možda bi nadležni trebalo i da prepišu zakone od pre Drugog svetskog rata kada su nastavnici bili autoritet u državi i imali prestižno zvanje. Danas su pred „izumiranjem”. A ako ne računam odbrambenu funkciju države, obrazovna je jedna od najvažnijih i hitno treba poraditi na njenom očuvanju. Smatram i da su doktori manje važni od nastavnika, jer su većinski potrebni starijem stanovništvu, dok su mladi zdravi i budućnost ove zemlje u koju treba ulagati. Deca najviše uče ako ima ko da ih poduči. Trenutno baš i nema ko, pa je ovo što se događa nakaradno, uzaludno trošenje dragocenog vremena sadašnjih generacija đaka – upozorava Rakić.

Dodaje da i evropske zemlje imaju isti problem osipanja studenata na nastavničkim smerovima, što je nedavno čuo i od kolege iz Španije, samo se kod njih to još mnogo ne primećuje.

– Nadležni u Srbiji žele da reše problem tako što će dozvoliti pedagozima i psiholozima da predaju stručne predmete, a to će samo dovesti do daljeg pada kvaliteta nastave u školama – upozorava Rakić i dodaje da je s kolegama problem predočio ranijem ministru prosvete Mladenu Šarčeviću 2017. godine, kada je Srbiji nedostajalo 500 nastavnika matematike, a isto toliko i informatike.

– Predložili smo da država uvede deficitarna zanimanja, gde bi bili i nastavnici matematike. Oni bi onda imali beneficije, a to zahteva da vlada za njih izdvoji novac. Ništa još nije urađeno. Iako je grupacija prirodno-matematičkih fakulteta u međuvremenu uputila dopis i sadašnjem ministru Branku Ružiću – otkriva Zoran Rakić.

Nepopunjene kvote na tri smera s kojih izlaze školovani nastavnici srpskog jezika, međutim, ne deluju tako obeshrabrujuće za prof. dr Ivu Draškić Vićanović, dekanku Filološkog fakulteta, koja ističe da sadašnji „odziv nije loš”, jer kada sve saberu, to je nešto više od sto novoprijavljenih studenata, potencijalno opredeljenih za nastavničku profesiju. Ona nema informaciju da li na tržištu rada ima dovoljno nastavnika srpskog jezika i književnosti, ali naglašava da vlada predrasuda da se studenti koji završe srpski jezik i književnost mogu baviti isključivo nastavničkim pozivom, dok ih na pomenutim programima pripremaju za čitav „spektar poslova”.

– Odziv ove godine na tri pomenuta programa je isti kao prošle godine. Nastavni smerovi su, generalno, postali neprivlačni studentima. Ne odnosi se to samo na Srpski jezik i književnost. Situacija će biti bolja samo ako se značajno popravi položaj nastavnika u Srbiji – ističe prof. Draškić Vićanović.

https://www.politika.rs/sr/clanak/511549/Studenti-biraju-placenije-profesije

 

Dodajte komentar