SR EN

Žene stidljivo osvajaju naučne institucije

Objavljeno: 14. 02. 2020.

Na državnim univerzitetima muškarci čine 80 odsto istraživača, a u okviru naučnih instituta situacija je nešto drugačija – žene su prisutne sa 51 odsto

Žena nikada nije bila birana za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti za 179 godina postojanja ove institucije. Bolje sreće bila je Marija Bogdanović jer je postala prva žena rektor Beogradskog univerziteta tek 2000. godine – nakon gotovo dva veka postojanja ove akademske ustanove. Iako su studentkinje u većini na fakultetima u Srbiji, formalno obrazovanje devojaka u našoj zemlji počelo je tek 1844. godine, kada je posebnim zakonom o obrazovanju njima dozvoljeno da idu u zasebne škole, dok su se žene iz aristokratskih krugova uglavnom školovale u inostranstvu.

Sve su ovo podaci koji su prezentovani na jučerašnjoj konferenciji SANU pod nazivom „Naučnice u društvu”, koja je organizovana povodom 11. februara, Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, koji je uveden i obeležava se na predlog Ujedinjenih nacija.

Osvrćući se na ulazak žena u nauku, dr Dragana Popović, doktor biofizike i profesorka na beogradskom Fakultetu za veterinarsku medicinu, podsetila je da je bavljenje naukom vekovima bilo rezervisano za muškarce. Tek uz podršku muževa, očeva ili braće, žene su mogle da se bave naukom, uz uslov da istovremeno ne zapostavljaju porodicu i domaćinstvo.

– Istorija nam govori da je jedna od poznatih naučnica u antičkoj Grčkoj bila Teana, Pitagorina žena i učenica, a u srednjem veku žene počinju da proučavaju medicinu i astronomiju. Univerzitet u Bolonji, jedan od najstarijih evropskih univerziteta, od svog osnivanja bio je otvoren za žene, a isto važi i za prvu medicinsku školu u Salernu, koja je otvorena za žene u devetom veku. Ana Morandi Manconili napravila je u 18. veku voštane modele unutrašnjih organa koji se danas čuvaju na Univerzitetu u Bolonji. Kćerka pesnika Džordža Gordona Bajrona, Ejda Bajron, napravila je u 19. veku nacrt mašine za letenje za koju se kasnijim eksperimentima pokazalo da zaista može da leti. Manje je poznato da je poznata negovateljica Florens Najtingejl bila začetnica medicinske statistike – istakla je dr Dragana Popović, dodajući da se pre Drugog svetskog rata broj žena na Beogradskom univerzitetu kretao između pet i deset procenata. Između 1970. i 1990. godine naglo se povećao broj studentkinja u Srbiji.

Marina Soković, pomoćnik ministra prosvete, istakla je da na državnim univerzitetima koji su pod ingerencijom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, muškarci čine 80 odsto istraživača, dok su žene zastupljene sa 20 procenata. U okviru naučnih instituta situacija je nešto drugačija – žene su prisutne sa 51 odsto, dok muškarci učestvuju sa 49 procenata.

Naša sagovornica napominje da u okviru naučne zajednice postoje i instituti u kojima su žene brojnije – dobar primer je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu, gde žene čine čak 82 odsto istraživača, dok se 18 procenata muškaraca bavi istraživanjima na ovom institutu.

– Kada su u pitanju društveno-humanističke nauke u Institutu za pedagoška istraživanja od 50 istraživača, čak 45 su žene, u Institutu za srpski jezik SANU od 86 istraživača, 65 su žene, a u Etnografskom institutu SANU od 33 istraživača, 22 su žene. Zanimljivo je da žene čine većinu i na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja – od 30 istraživača, 21 je žena. Međutim, kada se pogleda rukovodeći kadar u sklopu državnih instituta, primećuje se da su muškarci brojniji – na funkcijama se nalazi 69 procenata „jačeg pola” i 31 procenat žena – naglašava dr Marina Soković.

Direktorka Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” takođe je žena – dr Mirjana Mihailović. Na čelu Instituta za primenu nuklearne energije nalazi se dr Olgica Nedić. Direktorka Instituta „Mihajlo Pupin” je profesor dr Sanja Vranješ, a na čelu Instituta za nuklearne nauke „Vinča” je profesor dr Snežana Pajović. Dr Vesna Đorđević je direktorka Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, dok se dr Jelena Begović nalazi na čelu Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. U okviru društveno-humanističkih nauka žene su dosta zastupljene na direktorskim pozicijama. U Institutu za pedagoška istraživanja direktorka je dr Nikoleta Gutvajn, dok je dr Ivana Stevanović direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Inače, na listi najcitiranijih naučnika u Srbiji od ukupno 100 istraživača, nalazi se 28 žena.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da se ženama u nauci mora omogućiti da podjednako učestvuju u istraživačkom radu i donošenju odluka, kao i da mlade žene treba ohrabriti da studiraju tzv. MINT nauke – matematiku, inženjerstvo i tehnologiju i grade karijere u naučnim profesijama. Ona je napomenula da i pored porasta broja istraživačica u nauci, tradicionalne rodne uloge i dalje imaju negativan uticaj na trajno opredeljenje žena da se bave naukom, što se odražava na njihov profesionalni i materijalni status, ali i na napredak celog društva.

http://www.politika.rs/sr/clanak/447783/Zene-stidljivo-osvajaju-naucne-institucije

Dodajte komentar