SR EN

BLOG

Večita dilema u akademiji: Should I stay or should I go?

Objavljeno: 19. 05. 2021. Autor: Jelena Filipović

Dozvolite mi da Vam na samom početku skrenem pažnju na nekoliko stvari. Tekst koji je pred Vama nije tužbalica kojom ću vas ubeđivati da „sunce tuđeg neba neće vas grijat...“, niti nagovor da se pridružite konstantno rastućem broju akademskih radnika i stručnjaka „u rasejanju“.  Ovo je samo priča o mom ličnom iskustvu koju delim u nadi da će Vam pružiti neki novi uvid ili bar zanimljivost.

Moja priča počinje kao bezbroj drugih: u Ujedinjeno Kraljevstvo sam došla na usavršavanje, na određeno vreme i bez planova da ovde ostanem. Kako to nije bio prvi put da boravim u inostranstvu kao gostujući istraživač ili predavač, dolazak je bio jednostavan i doživela sam ga kao avanturu. Za mene je ovo bila destinacija iz snova, odredište na kome mogu puno da učim i na kome primeri dobre prakse o kojima sam čitala i potom pisala u doktorskoj disertaciji, postaju stvarnost i svakodnevica. Naime, moja oblast istraživanja je marketing u visokoškolskom obrazovanju, a UK je poznata kao jedna od zemalja koje privlače najviše studenta, ali i akademskih radnika iz celog sveta. Uz to, visokoškolsko obrazovanje je strogo regulisano i čini se da postoji bezbroj podržavajućih institucija, unapređenje kvaliteta je imperativ, podrška od strane vlade je naizgled bezgranična, a univerziteti koji pripadaju prestižnoj Rusell grupi su poznati širom sveta po kvalitetu obrazovanja i istraživanja koja se na njima sprovode.

Jedan od njih je i Univerzitet u Njukaslu na koji sam došla sa ciljem da upoznam kolege i sa njima ostvarim saradnju u istraživanjima i nastavi. Kako moja oblast istraživanja povezuje marketing i pedagogiju, ova institucija je bila pravi izbor jer ima veliku grupu za marketing sa mogućnostima za razna interesantna usmerenja i fantastičan Centar za usavršavanje nastavnika. Dakle, odluka da iskoristim priliku i dođem u Njukasl, na Newcastle University Business School (NUBS), je bila laka.

Ona koja je bila teška usledila je pred kraj mog inicijalnog boravka tokom koga sam bila uključena u nastavu, projektne timove i rad istraživačke zajednice. Dok sam ja uživala i, po savetu svoje mentorke, koristila sve interesantne prilike koje mi se ukazuju, moje buduće kolege su primenjivale svoj čuveni „try before you buy“ princip. Pošto sam tokom studijske posete zavšila dva od tri  nivoa postdiplomskih studija iz oblasti napredne akademske prakse i moj rad je izuzetno pozitivno ocenjen od strane studenata, kolega iz institucije i ekstrenih revizora, menadžment Škole je shvatio da bih se odlično uklopila u Grupu za Marketing, te su mi ponudili stalno zaposlenje i zvanje predavača (u ravni docenta).  Koliko god da sam bila zadovoljna dotadašnjim iskustvom i koliko god da mi je ponuda imponovala, odlučivanje koje je usledilo smatram jednim od najtežih perioda u svom profesionalnom životu. Razlog je činjenica da je prihvatanje posla u Njukaslu istovremeno značilo i raskid sa mojoj matičnom institucijom, davanje otkaza na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu na kome sam u to vreme bila docent. Za moj fakultet me je vezivalo i još uvek me vezuje puno divnih iskustava - uspomene sa svih nivoa studija, počeci istraživačke i nastavničke karijere, brojni projekti, fantastične saradnje, nekoliko jakih prijateljstava za ceo život. Ukratko, to je mesto koje me je formiralo profesionalno i, u velikoj meri privatno. I nakon moje kratke engleske avanture, sada je trebalo da završim poglavlje karijere u Nišu i počnem da svojom institucijom nazivam NUBS, a svojim domom – Njukasl...

Ono što je prevagnulo i učinilo da sam već tri i po godine „na Ostrvu“  je moja radoznalost, večita želja za novim iskustvima. Na početku ovdašnje karijere povereno mi je da predajem Globalni Marketing i Međunarodni Brend Menadžment, zbog moje ekspertize, međunarodnog iskustva, obrazovanja i angažovanja u oblasti interkulturalnosti, i da budem mentor studentima svih nivoa studija čija su istraživanja vezana za ove teme i marketing u neprofitnom sektoru. Ubrzo zatim je moja karijera pošla vrtoglavo uzbrdo: dva puta sam unapređena, poverena mi je uloga Direktora najvećeg programa dodiplomskih studija u školi - studijskog programa za marketing i menadžment, uključena sam u rad svih tela koja se bave unapređenjem nastave i obrazovanja na nivou cele škole, kao jedan od najuspešnijih nastavnika.

Ono što je za mene bilo najveće otkrovenje u Engleskoj je mogućnost opredeljivanja za smer u karijeri - dominantno nastavni ili dominantno istraživački. Ja sam izabrala (ili je mene izabrao?) prvi i uživam u usavršavanju u pedagogiji, unapređenju studijskog programa i studentskog iskustva, saradnjama sa kolegama koje su jasno usmerene na obostranu korist, a potpuno lišene „zadnjih namera“. Ovde je svako odgovoran za upravljanje sopstvenom karijerom i apsolutno nezainteresovan za druge, verovatno delom i zbog toga što svake jeseni možemo konkurisati za interna unapređenja. Komisiju pritom ne interesuje koliko imate godina, kada ste poslednji put unapređeni (da li je prerano, prečesto i sl.), čak ni koliko vas konkuriše za unapređenje - svi oni koji ispunjavaju, transparentno objavljene, kriterijume mogu ići napred; i instuticija ih u tome podržava. Meni su od velike pomoći bile godišnje revizije sa kolegama-mentorima kroz koje sam dobila odlične savete o mogućim saradnjama, projektima, članstvima u udruženjima, koji pomažu u napredovanju. Naravno, puno znači i finansijska podrška za projekte, učestvovanja na konferencijama, studijske posete... Najzad, i profesionalne službe doprinose time što odgovorno obavljaju svoj deo posla, omogućavajući nam da se fokusiramo na svoj.

Ipak, nemojte misliti da je sve tako idealno - rad na univerzitetu koji pripada Rusell grupi i u školi koja ima krunu trostruke akreditacije (samo 1% poslovnih škola-fakulteta u svetu ima istovremeno AACSB, AMBA i EQUIS akreditaciju) ponekad može biti preplavljujuć. Iako generalno imamo manje časova nastave nego u Srbiji, u proseku imamo dvadesetoro studenata godišnje kojima smo mentori na diplomskim i master radovima, tridesetoro kojima smo tutori, po 150-350 studenata na u proseku 3 predmeta koje predajemo, čije pisane radove moramo da ocenjujemo i pružimo detaljni pisani fidbek u kratkim rokovima.  Pošto studenti plaćaju svoje studije, često se ponašaju kao da ste dužni da im stalno budete na raspolaganju i na mejlove odgovorite odmah, i da im dajete isključivo najviše ocene. Ipak, procedure su jasne, transparentne i u dobroj meri „štite“ nastavnike. Te jasne procedure, transparentnost, jednake šanse ali i pravila za sve - su moji omiljeni aspekti rada ovde.

Uz sve ovo, od svih nas se očekuje konstantno profesionalno usavršavanje i dokazivanje ispunjavanja kriterijuma za rad na prestižnoj instituciji, kao i unapređenje predmeta koje predajemo (što dokumentujemo kroz obimne formulare i godišnje revizije), angažovanje u instituciji kroz članstva u odborima, većima, radnim grupama, ali i angažovanje u privredi. Kolege koje su na istraživačkim pozicijama uz to moraju i redovno da objavljuju radove da bi osigurale ostanak na poslu. Ipak, za mene, kao nekoga ko uživa u raznovrsnosti i ne voli rutinske poslove, ovo je odlična prilika.

Najnoviji izazov sa kojim sam se suočila bio je povratak na posao nakon porodiljskog odustva. Povodom samog odsustva, mogu sloborno reći ca su uslovi u Srbiji neuporedivo bolji. Moj univerzitet, koji se smatra jednim od najboljih poslodavaca u Engleskoj (i ima Atena Swan nagradu za pružanje odličnih uslova za rad ženama), isplaćivao mi je punu platu čak čitavih 4 meseca, nakon čega sam primala državnu pomoć za novopečene mame koja je toliko mala da ne možete da platite ni prosečnu stanarinu. Međutim, isto tako sam mogla da konkurišem i za program podrške koji mi je omogućavao da se po povratku sa porodiljskog bolovanja polako „vraćam u kolosek“, pa sam celih 6 meseci za pola svog uobičajenog angažovanja dobijala punu platu. Uz to, svi zaposleni redovno imaju na raspolaganju razne vrste pomoći i podrške, od besplatnog korišćenja sportskog centra i časova joge, do prihološkog savetovanja.

Na kraju mogu da zaključim da NUBS jeste „my cup of tea“, ali da i dalje preferiram kafu J U skladu sa svojom večitom tendencijom da se fokusiram na pozitivno, volim da mislim da sam u odličnoj poziciji gde imam najbolje od oba sveta - rastuću krošnju prilika i poznanstava ovde, uz korene koje ne prekidam, sa institucijom na kojoj sam sticala znanja i veštine koji su me ovde doveli, i sa kolegama koji su mi dragi saradnici i veliki prijatelji.

Dodajte komentar